ČUVENI SPORTISTA JE OD HITLEROG PAKLENOG PLAN NAPRAVIO ADOLFOVU NOĆNU MORU! Kako je Džesi Ovens ponizio na Olimpijskim igrama nacističku propagandu? Premoćno...
Dodajte Kurir u vaš Google izborBerlin je tog leta 1936. bio centar sveta. Prepune tribine Olimpijskog stadiona prekrivene nacističkim zastavama trebalo je da budu savršena kulisa za propagandni spektakl Adolfa Hitlera, koji je želeo da Igre pretvori u dokaz moći i navodne superiornosti svoje Nemačke.
Nacistički režim koristio je Olimpijske igre kao ogromni propagandni projekat. Cilj je bio da svetu pokaže sliku snažne i "nadmoćne" Nemačke, ali jedan čovek pokvario je savršeno zamišljen scenario.
Zvao se Džesi Ovens.
Amerikanac poreklom iz Alabame, unuk roba i sin siromašne porodice, stigao je u Berlin kao jedan od najboljih atletičara sveta. Niko nije mogao da pretpostavi da će upravo on postati simbol borbe protiv rasizma i mržnje.
Četiri zlata koja su odjeknula svetom
Ovens je u Berlinu napravio ono što se do tada činilo nemogućim.
Osvojio je zlato na:
100 metara,
200 metara,
skoku udalj,
štafeti 4x100 metara.
Postao je prvi američki atletičar koji je osvojio četiri zlatne medalje na jednim Olimpijskim igrama u atletici. Njegovi rezultati nisu bili samo sportski trijumf - bili su direktan udarac nacističkoj ideologiji o rasnoj superiornosti.
Misterija oko Hitlera i čuvenog trenutka
Decenijama se prepričavala priča da je Hitler odbio da se rukuje sa Ovensom nakon njegovih pobeda.
Istorijski izvori navode da je situacija bila komplikovanija - Hitler je prvog dana Igara čestitao nekim pobednicima, ali je kasnije odlučeno da ili pozdravi sve osvajače medalja ili nijednog. On se odlučio za drugu opciju.
Ali simbolika je ostala ista: čovek koga je nacistička propaganda pokušavala da ponizi postao je najveća zvezda Igara.
Prijateljstvo koje je šokiralo svet
Posebna priča vezana je za takmičenje u skoku udalj.
Ovensov najveći rival bio je Nemac Luz Long, favorit domaće publike. Uprkos ogromnom političkom pritisku, Long je pokazao sportsko veličanstvo - pomagao je Ovensu savetima tokom kvalifikacija, a dvojica rivala postali su prijatelji.
Njihova fotografija zajedno postala je jedna od najpoznatijih olimpijskih slika svih vremena - trenutak kada je sport pobedio politiku.
Od siromaštva do besmrtnosti
Ovens nije imao lak put.
Rođen je 12. septembra 1913. u Alabami, kao deseto dete u porodici. Kada je imao devet godina, porodica se preselila u Klivlend, gde je počeo da pokazuje neverovatan talenat za atletiku.
Još kao srednjoškolac pravio je čuda - postavljao je rekorde i privukao pažnju cele Amerike. Na jednom takmičenju 1935. godine ostvario je neverovatne rezultate i postavio više svetskih rekorda u samo jednom danu.
Ali kada se vratio iz Berlina, čekao ga je surov povratak u realnost.
Iako je postao heroj, Amerika je tada i dalje bila duboko podeljena rasizmom. Njegov život posle sporta nije bio jednostavan, ali je njegovo ime zauvek ostalo upisano u istoriju.
Džesi Ovens nije pobedio samo u trkama i skoku. Njegova najveća pobeda bila je ona koju nijedna medalja ne može da izmeri - pred očima sveta pokazao je da talenat, hrabrost i ljudskost ne poznaju boju kože.
Jednog avgustovskog dana 1936. godine, na stadionu koji je trebalo da bude pozornica nacističke propagande, jedan atletičar pretvorio je Olimpijske igre u priču o pobedi čoveka nad mržnjom.